Штампа
Категорија: Ватрогасни савез Републике Српске
Погодака: 1544

Заштита имовине и грађана у било ком погледу увијек је представљала неопходну потребу становништва на овим просторима, па је тако и заштита од пожара била једна од потреба која је наметала да се грађани удружују и организују у заједничком настојању да могу заштити себе и своју имовину.

Таква потреба изискивала је и довела до оснивања првих ватрогасних друштава у срединама које су у то вријеме показивале прве кораке у развоју инфраструктуре, у насељима са већим бројем становништва, као и срединама у којима су се почели јављати први почеци мануфактурне, односно организоване индустријске производње.

Развој и изградња насељених мјеста, први почеци индустријске производње који су се одвијали у мањим радионицама или погонима за механичку прераду дрвета – пилане, у први план су као енергенте за гријање или производни циклус стављали дрво или угаљ, водена пара се користила у манифактурним погонима, што је представљало основни узрок за настанак пожара, који су се брзо ширили, захватали веће површине, наносили велике материјалне штете, те се на основу предњег наметала потреба за организованом заштитом од пожара.

 

Прва ватрогасна друштва на територији Републике Српке насталу су у 19. вијеку, па је 1883. год. основано ДВД Бањалука, ДВД Босански Нови и ДВД Приједор. Након тога оснивала су се ватрогасна друштва широм данашње територије Републике Српске:
1886. год. ДВД Бјељина, 1896. год. ДВД Босански Шамац (Шамац), 1896. год. ДВД Теслић, 1897. год. ДВД Требиње, 1898. год. ДВД Дервента, 1903. год. ДВД Добој,
1905. год. ДВД Босански Брод (Брод), 1910. год. ДВД Мркоњић Град, 1911. год. ДВД Фоча, 1922. год. ДВД Босанска Градишка (Градишка), 1924. год. ДВД Зворник итд.

Прва индустријска ватрогасна јединица основана је 1922. год. - ИДВД Горњи Подградци, те су затим формирана следећа индустријка ватрогасна друштва 1923. год. ИДВД Љубија, 1924. год. ИДВД рафинерија Босански Брод, 1935. год. ИДВД жељезнички чвор Бањалука итд.

Прва ватрогасна друштва су била скромно опремљена те су посједовали улавном само ручне ватрогасне пумпе са мањим бројем цријева и млазница, а које су вукле коњске запреге.

Након другог свјетког рата наставио се тренд оснивања ватрогасних јединица, а посебно индустријских ватрогасних друштва из разлога брзог процеса индустријализације и развоја у том периоду.

До почетка отаџбинског рата 1991. год. – 1995. год. у Републици Српској је било основано:
50 Територијалних ватрогасних друштава, 55 Индустријских ватрогасних друштава, 4 Професионалне ватрогасне јединице и 10 Индустријских ватрогасних јединица са око 5000 ватрогасаца, који су били организовани у 13 општинских савеза и један кровни ватрогасни савез.

Након овог периода дошло је до наглог пада броја ватрогасних јединица, а поготово индустријских ватрогасних јединица, на што је утицао процес транзиције у привреди као и нова рјешења у законима који третирају област заштите од пожара.

Стварањем Републике Српске створила се потреба да се занови и организује кровна организација ватрогасаца у Р. Српској, те је дана 14.06.2000. год. у Броду одржана оснивачка скупштина Ватрогасног Савеза Републике Српске, гдје је на иницијативној сједници на којој је учествовало 18 представника ватрогасних јединица изабрано руководство Савеза.

Оснивањем Ватрогасног савеза Републике Српске настављен је континуитет дјеловања на овим просторима ранијих ватрогасних савеза.

Након тога приступило се активностима на обнови рада ватрогасних друштава која су престала са функционисањем, те је путем Ватрогасног савеза вршена обука ватрогасаца широм Републике Српске, тако да данас у Ватрогасним савезу РС имамо 65 јединица, од чега су 29 територијалне ватрогасне јединице, 32 ватрогасна друштва и 4 индустријске ватрогасне јединице са преко 1250 ватрогасаца.

Савез је обиљежио 10 година успјешног рада и постојања, а 2015. године планира се обиљежити 15 – годишњица, када се планира одржати свечана сједница Скупштине Савеза. Савез спроводи активности да се сачува и његује богата историјска традиција ватрогаства на овим просторима.

Постоји бројна докуменатација као и публикације које свеједоче о историјској традицији ватрогаства и дјеловања ватрогасних савеза на овим подручјима.

Савез интезивно ради на даљем развоју и усавршавању ватрогасаца, улажу се максимални напори да се повећа број обучених и стручно оспособљених ватрогасаца, који би били спремни да реагују у свим кризним ситуацијама.

Данашњи оспособљни ватрогасац мора да буде спреман да реагује не само на пожаре, него су они прва ударна снага у Републици када се деси било која друга опасност која ургожава становништво – као што су поплаве, хемијски акциденти, земљотреси и др.

Савез настоји да сваким даном све више јача и улаже све своје капацитете на пољу даљег усавршавања ватрогасаца, са праћењем и прихватањем свих нових трендова у развоју ватрогасне технике и тактике, те у том смисли пружа стручну помоћ свим ватрогасним јединицама.